Bre Blog

Sto 22. januara...pa nece valjda pre Svetog Jovana...da prekidaju praznike na pola ne ide bas. Jedva cekam da vidim te radnike, sindikalce, vec sta su, na delu i da konacno prebrojimo sa cim to raspolazu ti nasi 'sindikalni lideri'. Kapiram da bi tog dana, mislim kad prodju praznici, na ulici trebalo da vidimo, u nekoj formi protesta, oko 800.000 clanova Saveza samostalnih sindikata i oko 200.000 clanova i jos 50.000 penzionara iz Nezavinosti. Znaci, cirka oko milion ljudi (ajde ove penzionere da ne brojim, bice ladno, a i kapiram da topli obrok i regres nisu predvideli za penzionere). Naravno, nemojte se plasiti, privatne firme ce potpuno normalno raditi...u privatnim firmama u Srbiji sindikati ne postoje. Doduse budimo do kraja iskreni, postoje...u firmama koje su privatizovane ostali su neki relikti i verovatno se tim mucenicima i dalje odbija sindikalna clanarina, ali daleko od toga da ti ljudi i razmisljaju o nekom strajku.

Da se razumemo, nisam protiv sindikata ili strajkova...daleko od toga...ali ovakvi kakve mi imamo mi se prilicno gade. Tih milion ljudi koji su clanovi ova dva sindikalna udruzenja prakticno za poslodavca imaju drzavu. Od dva miliona zaposlenih u Srbiji, cak oko 800 hiljada prima platu direktno iz budzeta, sto lokalnog, sto republickog. Dodajte na to penzionere. Jeste dodali? I dodajte decu, omladinu i studente do 40-te godine zivota, kao i nezaposlene (jos oko milion). Jeste dodali i to? E, kad saberete i oduzmete, ispada da ovih milion i dvesta hiljada (ako ih ima toliko), rade istovremeno da zarade za sebe, svoje porodice, i za jos jednog clana sindikata sto bi regres i topli obrok, i za decu, i za penzionere (jer da podsetim sindikati zaboravise da se pobune kad se penzioni fond negde zaturio) i za studente sto studiraju do penzije i za jos po jednog nezaposlenog. I ne razmisljaju o 20% regresa, toplog obroka ili cega sve vec...Samo sanjaju ponekad o tome.

Sta zapravo tih 20% znaci...nista znacajno...20% vise izdvajanja za plate iz budzeta. Za 800 hiljada ljudi po 80-ak Eura mesecno (ako je 400 Eura prosek plate), je cirka 64 miliona evra mesecno, ili oko 750 miliona godisnje. Nije losa cifra. Narano posto te pare ne postoje, jedan nacin da se one odstampaju, tj da se dinar spusti za 20% i mirna backa. Postoji i drugi nacin naravno, o njemu malo kasnije. Ovih 20% povecanja radnici zaposleni kod privatnika nece dobiti naravno, nego ce ili dobiti odgovarajuce smanjenje plate kako bi se ostatak isplatio u vidu toplog obroja i regresa, ili ce svaki 5-ti zaposleni kod privatnika dobiti otkaz, a njegov posao ce odraditi 4-tica koja prezive otpustanje. Na taj nacin bi dobili jos oko 240 hiljada nezaposlenih, pa se nadam da ce se privatni poslodavci ipak opredeliti za prvu opciju.

Sto se tice drugog moguceg resenja kako bi se OKU realizovao, ono nije previse popularno kod clanova reprezentativnih sindikata. Naime, mogao bi se recimo uruciti otkaz za 160 hiljada njihovih clanova, koji bi time postali visak, a fond za plate iz budzeta se raspodeliti na ostale cime bi oni dobili povisicu od tih 20% (tj topli obrok i regres). No, u budzetskoj firmi u Srbiji niko nije dobio otkaz od 45-te naovamo, pa ne ide da sad pocinjemo.

Naravno, sindikat se nikako i nikad ne bi smeo odreci ostalih stavki iz OKU...kancelarije, seminari, planovi o proizvodnji, zasticenost sindikalnih lidera kao belih meda,....ne to, nikako.